„Opet? Ne mogu da verujem da neko misli na mene ovoliko dugo, i da mu ne dosadi.“, razmišlja Marija dok je na stolu, kao i svakog prvog ponedeljka u mesecu, već skoro čitavu godinu, dočekuje buket žutih tulipana. „Neno, mislim da će me ovaj moj obožavalac potpuno razmaziti. Danas sam sa uzbudjenjem dolazila na posao, i nadala se svom cveću.“ veselo priča Marija i stavlja žute tulipane u vazu koju je kupila specijalno za svoje bukete iznenadjenja. „Baš bih volela da saznam ko je on. Ne mogu da zamislim da neko ima toliko strepnje, ili straha da pridje devojci. Nisam sigurna šta je u pitanju. Zar sam ja toliki mrgud da on ne sme da se predstavi? Prošla je skoro godina dana.“
LJUBAV IZ PRIJATELJSTVA
„Zdravo Maro, vidim da tvoj tajni obožavalac ne odustaje.“ smeška se Miloš, najbolji Marijin prijatelj od kako je pre nekoliko godina počela da radi u ovoj velikoj firmi. Od svih koji su zaposleni, Miloš joj je prvi pritekao u pomoć, objasnio joj je način rada, pokazao joj gde se ruča i odveo je na kafu. On je njena desna ruka, pravi prijatelj i uzdanica, neko kome sve priča i sa kime deli sve svoje tajne. „Mišo, ovaj moj tajni obožavalac me izludjuje, volela bih da znam ko je to.“ „Draga moja, možda je to neko na koga najmanje sumnjaš, i ko se boji da ti kaže šta oseća.“ „Ali zašto se boji, zar mu nije bolje da pokuša, pa šta bude, ako ne proba, rezultat će sigurno izostati.“ „Ajd, ajd, uživaj malo u pažnji, manje razmišljaj. Nego, imaš li vremena za večeru danas. Ipak nam je godišnjica poznanstva?“ „Može, idemo u onaj naš lepi restoran.“
Marija je bila uzbudjena, obukla je svoju najdražu haljinu, ogledala se deset puta pre nego što je bila u potpunosti zadovoljna svojim izgledom. Nije ni ona bila svesna zbog čega joj je ova večera bila toliko važna. Želela je da vidi iznenadjenje na Miloševom licu kada je ugleda, i požudu možda. Već neko vreme joj srce brže zakuca kada je on u blizini. Ne zna kako je to počelo i kako je prijateljstvo u njenoj glavi postalo ideja za nešto više.
Ipak je Miloš uspeo da izazove iznenadjenje na njenom licu, teget odelo, plava košulja, kratko ošišana kosa, ugladjen, šarmantan i totalno drugačiji od onoga na šta je navikla na poslu. „Pravi šmeker“, pomislila je Marija i široko mu se osmehnula. Veče je proteklo onako kako je potajno priželjkivanja, malo vina, malo muzike, malo plesa, ruka u ruci, i dug poljubac za laku noć. Nije previše spavala to veče, maštajući i iščekujući jutarnji susret.
KAD ŽUTI TULIPANI POCRVENE
Došla je nešto ranije na posao, pomalo uzbudjena, drhtavog glasa i nasmejanih očiju. Čekala je Miloša da uleti u kancelariju sa svojim redovnim „Dobro jutro, moje dame.“ I tako je i bilo, uz malu izmenu. Buket crvenih tulipana krasio je njegove ruke i zagonetni osmeh. „To si ti, nemoguće, nijednog trenutka mi to nije palo na pamet.“ „Otvorila si mi oči juče, i rešio sam da pokušam, u suprotnom sigurno ništa ne bi bilo.“ „Ne razumem samo, zašto sada crveni tulipani, šta se desilo sa žutima?“ „To je, dušo moja, zato što žuti tulipani predstavljaju neuzvraćenu i beznadežnu ljubav, kakva sam ja mislio da je moja. Crveni su za iskazivanje iskrene, čiste i prave ljubavi, koja je uzvraćena. A ja čvrsto verujem da je kod nas sada tako, i nikom te ne dam.“
