Oduvek je bila po malo različita. Kada su se sve devojcice već šminkale i sredjivale frizure,ona je nosila široke pantalone, trenerke, vezivala kosu u pundju i smejala se glasno i zarazno bez obzira na to gde se nalazi. Večito je ispravljala nepravdu, bilo u školi, bilo na ulici, bunila se za ocene, čak i kada nisu njene, branila mladje i prkosila starijima. I često je za sebe znala da kaže da je ženski šmeker. A i bila je.
Ni ne sećam se kako smo počeli da se zabavljamo, bilo je to čisto, iznenadjujuće nežno i u neku ruku večito. Bar u uspomenama večno prvo, i večno posebno, i za mene i za nju. Ne pamtim je više ni po pokretima, ni po očima, ni po osmehu, to prepoznajem na slikama i podsećam se ponekad. Pamtim je po plavim ružama.
Plave ruže su posebne
Slava. Prvo upoznavanje. Moji roditelji je željno iščekuju. Ja napeto premotavam u glavi kako ću je dočekati, šta ću reći, kako ću je predstaviti. Zvono. Žurno otvaram, ona u uskim farmerkama, puštene kose i blago našminkana. Prelepa. U jednoj ruci kesa sa pićem, u drugoj buket. Puštam je da prodje, moja majka uleće u hodnik, sva vesela, ljubi je, ona pruža buket, tata dobija kesu, svi krećemo u dnevnu sobu. „Hej dragi, imam sitnicu i za tebe“, čujem joj glas i okrećem se. Pruža mi jednu plavu ružu i smeška se zagonetno.
Mislim da ću taj trenutak, i svoj osećaj iznenadjenosti pamtiti do kraja života. Šteta što nemam sliku svoje zbunjene face.
Gledam je u neverici: „Ali cveće je za lepši pol. Šta će meni ruža“.
Smeje se zvonko: „Ovaj ženski šmeker je prepoznao u tebi nežnu stranu i široka shvatanja, i osetila sam da ti je potrebno malo ovakve pažnje. I gde si ti uopšte pročitao da je cveće samo za nas žene?“.
„Pa nigde. Ali nikad nisam ni video da je neko muško dobilo cveće. A i ne znam šta da radim sada sa njom? Za mene je ovo potpuna novina.“
„Kako ne znaš, pozajmiš od mame vazu i staviš je u svoju sobu. I nekoliko dana te podseća na mene kad god si u njoj. I na to koliko si mi poseban. “
Cveće se bira srcem
Nekoliko narednih dana sam sedeći u sobi zaista uglavnom mislio na nju. I smeškao se kad god pogledam u vazu. I čudio se njenoj ideji. I čudio se sebi što me je oduševila. I smatrao sam da sam poseban. Plave ruže sam još nekoliko godina dobijao za sve svečanije dogadjaje. I radovao sam im se i jedva sam ih čekao. To je bila naša tajna veza, nešto neraskidivo, i nešto samo moje i njeno. Plava ruža simbolizuje tajnovitost, a ona je cela bila takva, po malo divlja i neukrotiva. I zaista joj nije pristajalo da mi poklanja klasične stvari, majice, parfeme i slično. Moj ženski šmeker je pronašao način da me kupi za budućnost, naučila me je važnu lekciju. Cveće se dugo bira, kupuje se srcem i samo posebnim osobama. I za svakoga postoji cvet koju mu najviše pristaje, koji je „pravi“ i samo njegov, i to nema veze sa godinama i polom, već isključivo sa ličnošću, senzibilitetom i onim što Vi prema toj osobi osećate. Ako nekoga iskreno volite, znaćete šta mu pristaje. I nikada nećete pogrešiti. I nikada nisam pogrešio. Kupujem cveće zato što iskreno volim, nikako zato što osećam obavezu. Godine su nas razdvojile, ali hvala joj što me je naučila da budem „muški šmeker“. Foto: Wiki Commons
